Legendarni Pele u srcu Šumadije
Na današnji dan pre 53 godine, u Kragujevcu se desio, verovatno i najveći sportski događaj koji taj grad pamti. Na popularnom “Čika Dači”, gostovao je brazilski Santos, za koga je u to vreme nastupao legendarni Edson Arantes do Nasimento, poznatiji kao Pele. Čuveni brazilski klub, dva puta šampion sveta, slovio je u to vreme za najveću fudbalsku atrakciju. Za Santos su tada nastupali i golman Žilmar, Karlos Alberto, Klodoaldo, Žoel Kamargo, Đalma Dijaz, Rildo i Edu. Ovi fudbalski majstori su u jesen 1969. godine, igrali i na našem tlu. Legenda kaže da je sve bilo dogovoreno da slavni Santos posle Zvezde i Dinama igra protiv Partizana. Nekoliko dana pred tu utakmicu u Beograd je došao Radnički iz Kragujevca, koji je oduvao crno-bele. Pele je sve to gledao iz lože i rekao: “Ne, nećemo da igramo sa Partizanom. Igraćemo protiv ovih momaka.“ U Kragujevcu ni dva dana pred utakmicu nisu znali da Santos dolazi u njihov grad. Bilo kako bilo, ekspedicija Santosa 15. septembra stiže u Kragujevac. Na stadionu “Čika Dača”, tog ponedeljka, po kišovitom vremenu, bilo je prisutno nekoliko hiljada Kragujevčana. Dosta njih je zbog lošeg vremena ostalo kući. Brazilski klub je u ovu utakmicu izašao sa najjačim sastavom. Predvođeni Peleom, na terenu su bili još i Gilmar, Klodoaldo i Edu, koga su smatrali za Peleovog naslednika. Kragujevčani su se za tu utakmicu pojačali i četvoricom igrača niškog Radničkog, sa kojim su dan ranije odmerili snage u prvenstvu. U najstarijem dnevnom listu Politici, tada je o ovoj utakmici pisano ovako: “Posle nesrećnog poraza od imenjaka iz Niša, Kragujevčani su uskratili svojoj publici najveću senzaciju jeseni – pobedu nad bivšim svetskim prvakom, ali su pružili slavnim gostima ne samo jak otpor, već u pojedinim fazama im pokazali da se u Kragujevcu gaji fudbal na visokom tehničkom nivou. Pored Pelea i Edua veliku igru dao je Vladeta Žabarac, brzo krilo Radničkog, ubistvenog driblinga. Šteta je što je kiša pokvarila kragujevačku predstavu. Klizava lopta bila je teška za hvatanje, umanjila je sjaj jednog velikog Žilmara, velikana među golmanima. Kragujevac će mu ostati u tužnom sećanju. Radnički može biti ponosan što će ovaj meč biti zapisan krupnim slovima u njegovoj inače slavnoj istoriji.“ Utakmica je završena rezultatom 4:4, a po mišljenju mnogih, rezultat utakmice je dogovoren pre početka. U prilog ovoj činjenici ide i podatak da je Santos sve prijateljske utakmice na tlu tadašnje Jugoslavije završavao nerešenim rezultatom.
Istorija fudbala u Kragujevcu
Nekoliko godina nakon Beograda, stigao je fudbal i u Kragujevac. Dogodilo se to 1903. godine. Prvu fudbalsku loptu u prestonicu Šumadije, doneo je inženjer Danilo Stojanović, poznatiji kao Čika Dača. Da, upravo onaj Čika Dača po kome danas stadion Radničkog iz Kragujevca nosi ime. Po završetku školovanja u Srbiji, Čika Dača odlazi na studije u Mitvajdeu u Nemačkoj. Studirajući na ovom fakultetu, upoznao je i zavoleo fudbal, a bio je i golman u Poljskoj, u Visli iz Krakova. Po povratku u Srbiju, u vojno-zanatskoj školi, upoznaje pitomce sa elementima fudbalske igre. U dvorištu škole, mladići iz Šumadije su se upoznavali sa pravilima fudbalske igre. Kada je stekao utisak da su stvoreni uslovi za osnivanje kluba, održana je osnivačka skupština u školi i osnovan je fudbalski klub pod imenom “Šumadija”. Šumadija je bila prvi fudbalski klub osnovan ispod Save i Dunava. Prva fudbalska utakmica u Kragujevcu, odigrana je između prve i druge ekipe Šumadije. Teren na kome se igralo, nalazio se na Vašarištu, a meč je odigran 23. aprila 1904. godine. Pobedu je odneo prvi tim (1:0). Kragujevac danas može da se pohvali velikim brojem fudbalskih klubova. U Kragujevcu trenutno postoje tri gradske lige, kao i timovi koji učestvuju u Zonama, Srpskoj ligi i Superligi. Takođe, prvoosnovani klub iz Kragujevca, FK Šumadija i dan danas postoji. Takmiči se u šumadijsko-raškoj zoni, a može da se ponosi i odličnim radom u mlađim kategorijama ovog kluba.
Ginisov rekorder iz Budućnost Krušika
Slobodan Santrač, legenda srpskog i jugoslovenskog fudbala, za koga malo ko zna da je ponikao u redovima današnjeg FK Budućnost Krušik. Rođen 1. jula 1946. u Koceljevi. Još kao omladinac bavio se rukometom i fudbalom amaterski. U tom periodu bio je rukometni golman kluba ZSK. Rukometom je prestao da se bavi 4. jula 1961. godine. Od tada mu počinje profesionalna fudbalska karijera. Relativno sitan za centarfora (171 cm, 66 kg), imao je sposobnost da se u šesnaestercu uvek dobro postavi. Fudbal je počeo da igra u pionirskom timu Takova iz Gornjeg Milanovca. Prema ličnoj evidenciji na 46 utakmica postigao je 56 golova. Zatim odlazi u Metalac iz Valjeva, današnji FK Budućnost Krušik. U leto 1962. prvi put je zaigrao za prvi tim. Prvi put kao centarfor je igrao na kup utakmici protiv beogradskog Dušanovca, kada je postigao šest golova. U proleće 1965, dok je još imao pravo da igra za omladinsku ekipu, na četvrtfinalnoj utakmici Omladinskog kupa Metalac – Partizan (4:0) postigao je sva četiri pogotka. Za Metalac iz Valjeva je odigrao 321 utakmicu i postigao 376 golova. Prvi ugovor za OFK Beograd potpisao je 21. jula 1965. Prvi ligaški gol postigao je na utakmici sa zagrebačkom Trešnjevkom (3:3) na Omladinskom stadionu na Karaburmi. To je bila njegova četvrta utakmica za OFK Beograd. Kao član OFK Beograda, Santrač je 26. maja 1966. osvojio trofej fudbalskog Kupa Jugoslavije, kada je u finalu pobeđen zagrebački Dinamo sa 6:2. Tada je navalni trio „Tri S” (Skoblar, Samardžić i Santrač) postigao po dva gola. Svoj stoti ligaški gol Santrač je postigao na Koševu protiv Sarajeva. U drugoj polovini sezone 1977/78. prešao je u FK Partizan s kojim je osvojio titulu prvaka države i trofej pobednika Srednjoevropskog kupa. Poslednji, 218. ligaški gol, Santrač je postigao kao član zemunske Galenike 10. juna 1983. na utakmici protiv Budućnosti u Podgorici (1:1). U Galenici je i završio karijeru. Pravo igranja u inostranstvu Santrač je stekao 1974. kada ga je OFK Beograd prodao ciriškom Grashoperu za 300.000 švajcarskih franaka. Za 22 meseca nastupanja u Grashoperu Santrač je postigao 29 golova. Na utakmici protiv ekipe Zorlicon (10:1) postigao je devet golova čime je izjednačio svoj rekord sa utakmice Metalac – Kolubara (14:1). Kada se uračunaju sve utakmice koje je Santrač odigrao (pionirske, omladinske i seniorske, ekipu timova za koje je nastupao, tim JNA, utakmice za sve selekcije SFRJ i takmičenja za Kup UEFA i Kup sajamskih gradova) dobija se broj od 1359 utakmica na kojima je Santrač postigao 1301 pogodak. Uvršten je u Ginisovu knjigu rekorda kao drugi strelac u istoriji fudbala na svetu. Bio je selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije (1995-1998) i “plave” odveo i predvodio na Svetskom prvenstvu 1998. godine u Francuskoj, gde je naša reprezentacija ispala u osmini finala od Holandije (1:2). Nakon Svetskog prvenstva u Francuskoj odlazi u Kinu, gde tokom 1999. osvaja “duplu krunu” sa Šandong Lunengom. Jedno vreme radio je i u Saudijskoj Arabiji, a kratko je vodio i reprezentaciju Makedonije (2005). Preminuo je 13. februara 2016. godine.
Istorija fudbala u Kraljevu
Prve utakmice u Kraljevu su odigrane u Divljem Polju, a igralište se nalazilo preko puta stare železničke stanice. Prvi fudbalski klub u Kraljevu se zvao “Žiča”, po obližnjem manastiru, zadužbini Stefana Prvovenčanog. Osnovan je 1919. godine, a svoje prve utakmice klub je odigrao protiv Viktorije iz Čačka i pitomaca Vojne akademije. Na oba meča klub iz Kraljeva je poražen. 1922. godine, klub menja ime u “Ibar”. Klub je postojao do 1941. godine, a takmičio se u ligi Kragujevačkog loptaškog saveza. Nakon završetka rata 1945. godine, u Kraljevu se formira novi fudbalski klub pod imenom “Sloboda”. Dve godine kasnije, dolazi do fuzije sa Lokomotivom i klub dobija ime Sloga. Najveći uspeh ovog kluba, zabeležen je u sezoni 1969/70. kada je takmičenje u drugoj ligi, završio na prvom mestu. Na putu do Prve lige, bila je još samo jedna prepreka, ekipa Crvenke. “Beli” nisu uspeli da se plasiraju u Prvu ligu, pa je elita ostala nedosanjan san. Danas, FK Sloga se takmiči u Srpskoj ligi “Zapad”, trećem rangu srpskog fudbala. Njihovi kadeti igraju najviši rang srpskog fudbala u tom uzrastu, kadetsku ligu Srbije. Kraljevo je danas bogato fudbalskim klubovima i može da se pohvali kao jedan od gradova sa najviše fudbalskih klubova u državi.
Dan kada je ceo Boljevac stao – u goste je došao Partizan
Ne tako davno, 6. septembra 2017. godine, tada Srpkoligaš, Rtanj iz Boljevca ušao je u glavni žreb Kupa Srbije pobedom nad OFK Beogradom. A onda je za fudbalere iz Boljevca došla nagrada kakvu su samo mogli da sanjaju, u šesnaestini finala ovog takmičenja žreb ih je spojio sa braniocem trofeja, Partizanom. Tog 10. oktobre iste godine sve oči fudbalske javnosti bile su usmerene ka maloj varošici na istoku Srbije sa ne više od tri i po hiljade stanovnika. Sunčan dan, bez vetra, idealni uslovi za igru. Na stadionu u Boljevcu na tribinama više od pet hiljada ljudi, dok celokupna opština broji dvanaest hiljada. Miroslav Djukić, trener Partizana, izveo je na teren stadiona u Boljevcu promešan ali ipak jak sastav: Jovičić – Nemanja R. Miletić, Ostojić (od 88. minuta Svetozar Marković), Milan Mitrović, Nemanja G. Mitrović, Jevtović, Everton, Djuričković, Suma, Solomon (od 60. minuta Saša Ilić), Tavamba (od 73. minuta Ožegović). Boje Rtnja branili su: Milošević – Djoković, Nikolić, Cokić, Trifunov, Golubović, Cvetković, Andjelović, Milunović, Čaurević, Ramadani. Utakmica je završena pobedom gostiju iz Beograda rezultatom 0:3. Strelci za Partizan bili su: Tavamba u 35. minutu, Jevtović iz penala u 69. i Ognjen Ožegović u 86. minutu. Tog dana u Boljevcu škole nisu radile, zaposleni su odsustvovali sa posla, pravi praznik fudbala. Danas je, medjutim, drugačija situacija. Rtanj je u ovoj sezoni u petom rangu takmičenja, u Zaječarskoj okružnoj ligi. Fudbalerima ovog kluba želimo da se što pre vrate u društvo Srpkoligaša. A onda, možda Partizan ponovo ili Crvena zvezda budu gosti ove malo varošice, školarci će se tome sigurno radovati.
FK Trepča, finalisti Kupa Jugoslavije
FK Trepča je srpski fudbalski klub iz severnog dela Kosovske Mitrovice. Trenutno se takmiči u Srpskoj ligi Zapad, trećem takmičarskom nivou srpskog fudbala. Godine 1932. osnovali su ga rudari iz istoimenoga rudnika u Kosovskoj Mitrovici. Do 1999. postojao je samo jedan FK Trepča u Kosovskoj Mitrovici. Nakon ratnih dešavanja albanska i srpska strana su se podelile i formirale odvojene klubove sa istim imenom. Albanski klub je uzurpirao pravo da predstavlja FK Trepča. Klub se 2010. fuzionisao sa FK Partizanom iz Kosovske Mitrovice. Iako je sedište kluba u Kosovskoj Mitrovici, svoje utakmice kao domaćin igra na gradskom stadionu “Zvečan” u Žitkovcu. Najuspešniji period kluba je sezona 1976/77. kada je klub osvojio prvo mesto u Drugoj saveznoj ligi SFR Jugoslavije. Time je FK Trepča po prvi put u istoriji obezbedila učešće u Prvoj ligi SFR Jugoslavije. Prvu sezonu u elitnom rangu su završili na poslednjem 18. mestu. Klub je te iste sezone 1977/78. napravio i najveći uspeh u istoriji kluba igravši finale Kupa SFR Jugoslavije. Ekipa iz Mitrovice poražena je u tom finalu od Rijeke rezultatom 1:0. Iako je neslavno završila prvenstvenu trku, Trepča je definitivno odigrala najuspešniju sezonu u klupskoj i istoriji kosovskometohijskog fudbala. Mitrovčani su se te sezone plasirali u finale nacionalnog kupa. Miško Stolić, Dragan Miletović, Ramadan Cimili i društvo gazili su do završnice redom: kruševački Napredak (1:0) u 1/16 finala, ljubljansku Olimpiju (0:0, posle penala 5:3) u osmini finala, čačanski Borac (1:0) u četvrtfinalu i zagrebački Dinamo (0:0, 5:4 na penale) u polufinalu. U velikom finalu, 24. maja 1978. godine, na stadionu Crvene zvezde, pred preko 45 hiljada gledalaca, Rijeka je pobedila Trepču. Nakon regularnog dela igre bilo je 0:0. Rijeka je slavila nakon produžetaka, rezultatom 1:0, golom Milana Radovića u prvom minutu prvog produžetka. Ostaće sezona 1977/78 zlatnim slovima upisana u knjigama kluba, u kojem je nekada igrao i dugogodišnji stub odbrane Crvene zvezde i član generacije “crveno-belih” koja je stigla do finala Kupa UEFA, Dragan Miletović.
Atletiko iz Madrida gostovao na Karaburmi
Sad već davne 2004. u leto igrao se Intertoto kup. OFK Beograd je krajem jula u polufinalu ovog takmičenja ugostio slavni Atletiko iz Madrida. Prva utakmice je na Omladinskom stadionu okupila blizi 10.000 gledalaca. Domaći tim i igrački i po imenima nikad jači u ovom veku. Na golu Nikola Damjanac, u odbrani Jokić i Baša kao štoperi, na bekovskim pozicijama Bane Ivanović i Duško Tošić, u veznom redu Vasković, Igor Matić, Simić,i Baković, u špicu Miljan Mrdaković i Kolaković. Sa druge strane madridski tim koji te sezone nije igrao Ligu šampiona ali po imenima strašan tim. Na golu Argentinac Leo Franko, pa reprezentativac Rumunije desni bek Kozmin Kontra, španski reprezentativac Seriji Barhuan. Naravno u veznom redu Holandjanin Kiki Musampa, pa sadašnji trener Atletika, a onda veliki igrač Dijego Čolo Simeone, a u napadu Fernando Tores. Kao rezerva je u drugom delu ušao naš Veljko Paunović, kasnije selektor Srbije. Omladinskih prvaka sveta sa Novog Zelanda. Gosti su opravdali ulogu favorita i slavili pobedu sa 3:1. Poveli su u 18.minutu golom Arijela Ibagaze iz slobodnog udarca. Tores je u 40.minutu iz penala duplirao prednost. Početkom nastavka Simić je smanjio na 1:2, da bi u 66.minutu Simeone postavio konačnih 1:3. Velika prednost pred revanš u Madridu omogućila je gostima mirnu igru na svom stadionu. U revanšu bilo je 2:0 za Atletiko uz golove Toresa u 10.minutu i Agilere u 51.minutu. U finale je otišao Atletiko Madrid. Madridski tim je tada u jednom od tri finala porežen od Viljareala sa 3:1 posle penala, utakmica pre toga završena nerešeno 2:2. Pored Viljareala u Kup UEFA su se plasirali kao pobednici drugog i trećeg finala Intertoto kupa Lil iz Francuske i Hamburger iz Nemačke. Atletiko sa timom kakvim je imao domaći šampionat završio tek na 11.mestu, dok u Kupu Kralja zaustavljen u polufinalu. OFK Beograd je prvenstvo završio na 4.mestu sa 50 osvojenih bodova. Romantičari su imali odličan tim, mlad po godinama te sezone ali po kvalitetu… Mnogi od igrača su napravili odlične karijere. Bane Ivanović dugogodišnji reprezentativac Srbije. Sa Čelsijem je osvojio sve što se moglo. Duško Tošić, Baša, Jokić, Matić, Mrdaković svi su imali uspešne internacionalne karijere. Danas je realnost romantičara nažalost drugačija. Ipak u subotu nas u okviru Srpske lige Beograd očekuje stari gradski derbi OFK Beograd-Zemun.
Hajduk – klub sa bogatom istorijom i tradicijom
U sve četiri grupe Srpskih liga imamo klubova sa bogatom tradicijom i rezultatim na kojima bi pozavideli mnogi klubovi koji danas igraju u Super ligi. Kulski Hajduk je jedan od klubova sa veoma bogatom istorijom. Imena kluba: Osnovan: 1925. kao frakcija dotadašnjeg KAFK ( Kulski atletski fudbalski klub), osnovanog 1912. Ugašen je 2013. godine. ISTORIJAT IMENA: – 1925 – 1941: SK Hajduk; – 1941 – 1946: Omladinac; – 1946 – 1949: Udarnik, Bratstvo i jedinstvo, Jedinstvo; – 1949 – 1992: FK Hajduk; – 1992 – 2013: FK Hajduk Rodić MB. NAJVEĆI USPESI: – SFRJ: učesnik Druge savezne lige 1970 – 1973, 1990 – 1992, pobednik Vojvođanske lige 1970. i 1990. – SRJ, SCG, Srbija: prvoligaš 1992 – 2013, 4. mesto u sezonama 1996/97, 2005/06, 5. mesto u sezoni 2006/07, učešće u Intertotu i Kupu UEFA. NAJPOZNATIJI IGRAČI:Ferenc Plattko, Andraš Futo, Šandor Janoš, Mića Vlaški, Gradimir Bogojevac, Stevan Pozder, Vladan Kapetan, Dragan Stoisavljević, Mirko Radulović, Željko Karanović, Niša Saveljić, Risto Pavićć, Željko Račić, Dejan Osmanović, Dragan Ćirić, Nikola Malbaša, Nikola Milojević, Antal Puhalak, Jovan Markoski, Ivica Milivojev, Ljubomir Fejsa, Savo Pavićević… Nakon što je godinama igrao u prvom rangu srpskog fudbala, Hajduk je 2013. godine proglasio bankrot i, iako je prethodnu sezonu završio na osmom mestu, istupio iz Super lige i od tada se čeka povratak na velika vrata. Danas se klub takmiči u Srpskoj ligi grupa Vojvodina, a svakako da navijači u Kuli očekuju da će to biti mnogo viši rang nego danas.
Gol Marka Pantelića protiv Zvezde, za prvi trofej u istoriji Smedereva
Gol Marka Pantelića protiv Zvezde, za prvi trofej u istoriji Smedereva. Tadašnja ekipa Sartida, odnosno današnje Smederevo 1924, tog 29. maja 2003. godine, napravila je istorijski uspeh i u Smederevo donela prvi trofej u istoriji tog grada. Utakmica koja je odigrana 29. maja 2003. godine na stadionu Partizana, bila je svakako jedno od najlošijih finala Kupa od kada pomenuto takmičenje postoji na ovim prostorima. Bleda utakmica na kojoj šansi gotovo da i nije bilo. Pre meča imena u sastavu Sartida bili su igrači poput Žilića, Mirosavljevića, Bogdanovića, Pantelića i Mudrinića. Za ekipu Zvezde su tada igrali Basta, Vidić, Bošković i Pjanović, strašna imena. Posle devedest minuta prilično nezanimljive igre nije bilo golova. Najbolje šanse imali su Branko Bošković, koji je sa oko šesnaest metara šutirao snažno preko gola. Na drugoj strani najbolju šansu imao je Mladenović, čiji je šut iz prekida odbranio golman Sartida Žilić. Pod pritiskom imperativa pobede koja bi im spasla sezonu, tada aktuelni osvajač Kupa igrao je prilično nemaštovito. Sa druge strane, Sartid nije ozbiljnije pripretio golu crveno-belih. Sa te utakmice oni zagriženi ljubitelji fudbala možda i najviše pamte jedan komičan detalj. Član dežurne lekarske ekipe, prilikom ukazivanja pomoći jednom od fudbalera Crvene zvezde, zastao je kraj aut linije i javio se na mobilni telefon. U ekipi Sartida u 74. minutu mladi Marko Pantelić zamenio je Kocića. Ispostavilo se da je to presudan momenat meča. Jedini gol, ujedno i zlatni, postigao je upravo Marko Pantelić u 110. minutu posle gužve i odličnog šuta sa ivice šesnaesterca. Lopta je pogodila prečku i odbila se iza linije zvezdinog gola na iznenađenje golmana Ranđelovića i svih na stadionu. Sartid je po prvi put u istoriji osvojio trofej. 12.000, uglavnom Zvezdinih navijača bodrilo je crveno-bele od početka utakmice. Kako je vreme odmicalo, skandiralo se “Marš iz Zvezde”, “File odlazi”, “Jedan je Slavoljub Muslin”. Nakon “zlatnog gola” Pantelića, čulo se i “Uprava napolje”. Sav kontigent baklji, koje su bile planirane za proslavu, bačene su na teren. Polomljeno je i dosta stolica, razbijeno je i staklo na trofejnoj sali FK Partizan. Milenko Kiković, trener Sartida izjavio je posle meča: “Ulog je bio veliki, nijedna od ekipa nije želela previše da rizikuje. Da je pobedila Zvezda, ne bi bilo nezasluženo. Ipak, kada se sve uzme u obzir, mislim da smo zasluženo osvojili trofej. Ovo je istorijski uspeh za Sartid i Smederevo. Možda smo imali i malo sreće, ali sreću treba i zaslužiti.“ Zoran Filipović, trener Crvene Zvezde, bio je vidno neraspoložen: “Zvezda je bila bliža tom golu, imali smo par šansi, nismo ih iskoristili, dok je sa druge strane iskusni Sartid, kako je vreme odmicalo bivao sve sigurniji, dok su moji igrači postajali sve nervozniji. Ovaj nas je poraz mnogo pogodio, žao mi je zbog institucije kao što je Crvena Zvezda, koja je navikla na trofeje. Zaslužujem kritike, ali najbolje znam šta posedujem i sa kime radim. Mogu da garantujem da će Zvezda sa ovim mladim igračima, koji su igrali pod pritiskom, sledeće godine osvajati trofeje.“ Interesantno je da je u trenutku kada je Sartid došao do pobede, dvanaest godina ranije Tulio Laneze svirao početak finala u Bariju u kome se Zvezda popela na krov Evrope. Podsetite se gola kojim je Marko Pantelić odneo prvi pehar u Smederevo: Gol Marka Pantelića protiv Zvezde.
Luis Suarez protiv Borca iz Čačka
Ovog četvrtka za vas smo spremili malo putovanje kroz istoriju i osvrt na to kako je trenutni član Srpske lige “Zapad” Borac iz Čačka, izborio učešće u kvalifikacijama za UEFA Kup i kako je izgledao istorijski dvomeč sa gigantom evropskog fudbala Ajaxom. Odmah po završetku Prvog svetskog rata u Čačku se počeo igrati fudbal. Po nekim izvorima prva fudbalska utakmica odigrana je 1920. godine, a “FK Borac” je osnovan šest godina kasnije. Grupa sindikalno organizovanih radnika je uoči 1. maja 1926. godine osnovala klub koji je prvo imao crvene, a nešto kasnije crveno-bele dresove. Prvi predsednik kluba je bio stolarski radnik Jovan Jolović. Dugi niz godina Borac je igrao u Drugoj Saveznoj ligi, a san o plasmanu u Prvu ligu ostvaren je 1994. godine. Drugi put plasman u Prvu ligu obezbeđen 1995/96. kad je trener bio Dimitrije Mitrović. U sezoni 1998/99. Borac se treći put vraća u Prvu ligu predvođen trenerom Brankom Smiljanićem. Nakon toga sledi nekoliko sezona igranja u Drugoj ligi, a četvrti povratak u Prvu ligu ostvaren je u sezoni 2002/03 na čelu sa trenerom Radovanom Gudurićem i od tada Borac postaje stabilan član srpske fudbalske elite. U sezoni 2006/07. crveno-beli su sezonu završili na sedmom mestu što je bio najbolji rezultat u istoriji kluba. Međutim u sezoni 2007/08. otišlo se još dalje. Osvajanjem četvrtog mesta klub je po prvi put obezbedio plasman u evropsko takmičenje tj. UEFA kup. U prvom delu sezone ekipu je trenirao Miodrag Božović, dok je istorijski plasman overio Milovan Rajevac. U sezoni 2008/09. Borac je po prvi put igrao u nekom evropskom takmičenju, UEFA Kupu. Prvo je u prvom kolu kvalifikacija pobedio Dačiju Kišinjev, u drugom je bio bolji od Lokomotive Sofija, a onda je usledio istorijski duel protiv Ajax-a. Za tim iz Amsterdama, između ostalih, nastupali su i Luis Suarez, Klaas Jan Huntelaar, Jan Vertonghen, naš Miralem Sulejmani, dok je na golu bio Maarten Stekelenburg. Bila je to izuzetno jaka ekipa Ajaxa, predvođena tada šefom struke, još jednim sjajnim bivšim fudbalerom Marcom Van Bastenom. U prvom meču na stadionu Partizana u Beogradu, slavila je ekipa iz Amsterdama ubedljivim rezultatom 1:4. Strelci za gostujuću ekipu bili su Klaas Jan Huntelaar x2, Luis Suarez i Miralem Sulejmani, dok je jedini pogodak za Borac na ovoj utakmici postigao Milovanović. U revanš susretu u Amsterdamu, na Johan Cruyff areni, još jednom je Ajax pokazao svoj kvalitet i golovima Suareza i Sarponga ostvario sigurnu pobedu od 2:0. Danas se klub iz Čačka nalazi u trećem rangu takmičenja srpskog fudbala, tačnije u Srpskoj ligi “Zapad” i na dobrom je putu da se vrati u sami vrh fudbala u Srbiji.