Na glasanju za najbolje pojedince Srpske lige “Zapad”, Uroš Kojić iz FK Rađevac proglašen je za najboljeg mladog igrača prvog dela sezone.

Reklo bi se da je uprava ekipe iz Krupnja dovođenjem Kojića pogodila pravo u metu. Inače, radi se o rođenom bratu Nemanje Kojića, nekadašnjeg napadača Partizana i mnogih drugih klubova u zemlji i inostranstvu.

Kojić je ove sezone imao izuzetno zapažen učinak. Na petnaest utakmica postigao je sedam golova što ga svrstava u red najboljih strelaca lige u prvom delu sezone.

Koliko ovo priznanje znači mladom Kojiću, šta možemo očekivati od njega i njegove ekipe, kao i mnoge druge stvari, saznajte u sledećem razgovoru.

Ti si proglašen za najboljeg mladog igrača prvog dela sezone. Šta za tebe to znači i predstavlja u daljoj karijeri?

“Sigurno da je ovo najlepši period moje karijere, pored onog kada sam sa 16 godina igrao za omladinsku selekciju. Motiv više da dalje radim još jače kako bih bio bolji, a ne sumnjam da ako ovako nastavim mogu ispuniti ono što negde očekujem. Treba verovati u sebe, ali nekada morate imati i podršku ekipe, trenera, pa čak i ljudi sa tribina. Sve to utiče na fudbalere, a ovde sam dobio upravo to.”

Kako bi ocenio igru sebe i svoje ekipe u jesenjem delu sezone?

“Vaspitavan sam tako da se ne zadovoljavam postignutim već da idem ka višim ciljevima. Ne treba ići dva koraka unapred ako nisi spreman. Međutim, verujem da možemo mnogo, nismo još uvek pokazali koliko zaista možemo, nekada i sreća mora da te bar malo pogleda. Ekipa je odradila odličan posao, zadovoljni smo postignutim, ali smo i gladni novih pobeda.”

Koje su tvoje ambicije i da li ćemo te i na proleće gledati u dresu Rađevca?

“Uvek najveće moguće. Morao sam stepenik niže kako bih uhvatio vetar i krenuo napred. Neki ljudi ne žele da vide nas mlade igrače i da im daju šansu, a to je nama jedino potrebno. Videćemo šta će biti, zavoleo sam klub, saigrače, trenere, dočekali su me kao da sam rođen u Krupnju. Nekada baš takve osobine te teraju da imaš daleko više poštovanja. Srećan sam što sam ovde, ali sam i svestan da mogu mnogo više.”