Na naše veliko zadovoljstvo “prva violina” Dubočice iz Leskovca, kapiten Dušan Savić, prihvatio je da deo svog slobodnog vremena posveti čitaocima našeg portala. On je odgovorio na nekoliko interesantnih pitanja o svom fudbalskom putu koji ga je doveo do dresa Dubočice i broja 10 na ledjima. Intervju Dušana Savića prenosimo u celosti:

Najpre hvala Dušane što si izdvojio vreme da govoriš za naš portal.
“Nema na čemu, zadovoljstvo je moje. Pozdrav za sve čitaoce!”

Krenimo od samog početka, od tvojih prvih fudbalskih koraka. Kada je to bilo, u kom klubu? I kako se dalje odvijala tvoja karijera?
“Prve fudbalske korake sam napravio u svom rodnom selu u klubu FK Sloga Lipovica. Kao omladinac sam dobio poziv Sloge iz Leskovca da odigram sezonu u seniorskom fudbalu u 4. rangu takmičenja, u Zoni. Zanimljivo je da iz tog ranga i kreće moja internacionalna karijera. Sa 18. godina sam otišao u Severnu Makedoniju. U toj zemlji sam igrao za klubove Belasica, Pobeda sa kojom sam osvojio šampionsku titulu, zatim Vardar  i Rabotnički sa kojim sam osvojio kup Severne Makedonije.

Već iz Makedonije si se otisnuo ka “belom svetu”?
Tako je.  Moj naredni klub bio je Brašov iz Rumunije, zatim sledi put u Južnu Koreju u klub Incheon United, pa onda put u Uzbekistan u klub Pahtakor sa kojim sam igrao i Azijsku Ligu Šampiona. Onda su se redjali klubovi Volyn Lutsk i Goverla iz Ukrajine, nakon toga nekoliko klubova u Kazahstanu, zatim epizoda u Slaviji iz Sofije i onda povratak u Kazahstan. 2018. godine sam odlučio da se vratim u Srbiju i prihvatim ponudu FK Zemun ali već nakon 3 dana mi se desio peh kada sam pokidao ligamente i usledio je period oporavka. Nakon perioda oporovka sam se vratio na teren i odigrao 8 utakmica medjutim i dalje sam osećao bol u kolenu jer je očigledno to bilo prerano i još uvek sam vukao povredu sa sobom. U tom trenutku sam razmišljao čak i da prestanem da se profesionalno bavim fudbalom medjutim usledio je poziv Belasnice, kluba u kome sam i počeo da igram na ozbiljnijem nivou i odlučio sam da prihvatim. Namera mi je bila i da upišem kurs za Uefa B licencu dok sam u Severnoj Makedoniji. Medjutim i dalje sam imao problema sa kolenom i definitivno sam presekao da ne mogu više da se bavim fudbalom na najvišem nivou. Odlučio sam da se vratim u svoj rodni grad i prihvatio sam poziv Dubočice. Moj sin je krenuo u školu i pronašli smo svoj mir u Leskovcu.

Malo ljudi zna da si ti bivši reprezentativac zemlje u kojoj si se dokazao na velikoj sceni, Severne Makedonije. Upisao si 8 nastupa za reprezentaciju naših južnih suseda. Kako je došlo do toga?
“Čim sam došao u S. Makedoniju, u klub Belasicu, skrenuo sam pažnju na sebe jer sam bio jako mlad igrač. Postizao sam golove i igrao zaista dobro i već su krenule spekulacije da bih mogao da zaigram za mladu reprezentaciju S. Makedonije. Inače, moj otac je rodjen u toj zemlji i živeo je tamo godinu dana. Ljudi iz saveza su uspeli da mi završe da dobijem pasoš i zaigrao sam najpre za selekciju igrača mladjih od 19 godina a kasnije i za selekciju do 21. godine. Sećam se, i to neću nikada zaboraviti, kada sam dobio poziv za A selekciju. Bio sam jedini igrač iz njihovog domaćeg prvenstva koji je dobio poziv i imao sam tada samo 22. godine! Selektor je bio Srećko Katanec u tom trenutku. Sećam se da me je nazvao sekretar Fudbalskog saveza Severne Makedonije i da iz prve nisam mogao da verujem. U tom trenutku sam igrao za Vardar.

Kada vratimo vreme unazad i pogledamo za koje si klubove nastupao i u kojim si zemljama igrao možemo reći da si pravi “globtroter”. Kakva iskustva nosiš iz svih tih zemalja, koju zemlju ili grad bi izdvojio kao najlepši u kome si živeo?
“Svaki grad i zemlja u kojoj sam živeo jesu priča za sebe. Iskreno meni je svuda bilo lepo i ne bih mogao da izdvojim nijedan grad posebno, promenio sam dosta klubova, tako da sam znao brzo da se uklopim svuda i u svakoj kulturi zemlje u kojoj sam živeo. Svakako jedno veliko iskustvo, ono što sam video ne može se opisati rečima.

Da se vratimo na sadašnji trenutak i Dubočicu, trenutno si najbolji strelac Srpske lige “Istok” sa 22 pogotka. Koliko može tvoj tim do kraja ove sezone?
“Tako je, prvi sam strelac lige ali to je zasluga cele ekipe gde sam se ja kao pojedinac izdvojio svojim iskustvom. Ove sezone nismo imali velike ciljeve pred start šampionata. Pokušavamo da izgradimo mladu ekipu za narednu sezonu kada ćemo proslaviti 100 godina. Takodje u izgradnji je i novi stadion i mislim da ćemo tada napasti i Prvu ligu Srbije koju Leskovac sigurno zaslužuje. A posle toga možda i Super liga nije tako daleko.

To bi bilo sve Dušane. Hvala ti na izdvojenom vemenu i želimo ti puno sreće u nastavku šampionata sa svojom Dubočicom i puno uspeha na privatnom planu takodje.
“Hvala i vama. Eto možda je ovaj intervju bio duži od drugih ali takva je bila moja karijera pa je i ovo sigurno bilo malo vremena koliko je potrebno da ispričam kroz šta sam sve prošao igrajući fudbal i koliko sam uživao u tome. Pozdrav.