Budućnost je prolećnu sezonu završila trijumfalno: na 15 utakmica podedila je na 14 i samo jednom poražena. Ipak, to joj, s obzirom na lošiji jesenji skor, nije bilo dovoljno da se domogne ni plasmana ni baraža za viši rang takmičenja, ali jeste dobar temelj za šampionske ambicije u ovom prvenstvu. Tim pre što je tim ostao nepromenjen a dovedeno je nekoliko igrača za koje se procenjuje da će biti ne osveženja no pojačanja. Uz to, Crnjani imaju još nekoliko aduta koji upotpunjuju realnost takve ambicije, pa svi jedva čekaju 17. avgust i prvu utakmicu u Vlajkovcu da kako bi videli sadašnju formu i kvalitet tima. Doduše, to je već potvrđeno za vikend kada je u Melencima daklasirana Rusanda sa 7:1!
Tokom leta je za trenera tima postavljen 32. godišnji Aleksandar Basta – Sale, dosadašnji pomoćni trener otpuštenog Milenka Zečevića – Zeke koji je poželeo odmor posle 12-godišnjeg neprekidnog rada u klubu, a nije se baš ni slagao sa novim menadžerom Štukom. Sale je počeo u pionirima Budućnosti, jedno vreme trenirao u Dinamu iz Kijeva (majka mu je iz Kijeva, ruska balerina, danas direktorica Gimnazije u Crnji) i već kao 16-godišnjak postao prvotimac Crnjana. Na žalost, kao ekstremno talentovan debitovao je u martu a već u novembru imao težak prelom noge, godinu dana nosio gips i posle dvogodišnje rehabilitacije morao da prestane sa igranjem. Završio je studije ruskog jezika koji već 6 godina predaje u crnjanskoj Gimnaziji i u osnovnoj školi u Radojevu. U međuvremenu je završio Višu trenersku školu i godinama bio ili pomoćni trener timovima u Vojvoda Stepi i Crnji ili trener omladinskih selekcija. Ono što je bitno za njegov trenerski identitet i senzibilitet je iskustvo koje je stekao u kijevskom Dinamu, gde je trenirao, upijao i zavoleo rad legendarnog trenera Valeri Labanovskog čije knjige i kaseta godinama iztučava i pokušava primeniti u svom trenerskom radu. Nije nebitno pa recimo i to da Sale ima i fudbalski gen jer mu je otac Zoran, nedavno iznenada primeinuo, bio veliki talenat u Crnji pa ga je čak Partizan odveo u svoje redove.
Kad je u pitanju fond igrača recimo prvo da su iz kluba ovog leta otišli Novosađani, špicevi Vukčević i Radojičić, a vežnjaci Radivojac i Savin su otišli na studije u Beograd, ali obećali da će doći kad god zatrebaju timu. Jesu bili prvotimci, ali se njihov odlazak neće primetiti, jer su, bar tako pokazuju pripremne utakmice, dovedena kvalitetnija rešenja.
Bitnije od togaje da je dovedeno nekoliko igrača za koje se procenjuje da će biti ne samo članovi prvog tima no i pojačanja. Tu pre svega mislimo na dvojicu iskusnih 32-godišnjaka – centarfora Srđana Matića iz Novog Sada koji je igrao u kruševačkom prvoligašu i Internacionalu iz Mađarske i Zorana Kuburovića, ranijeg centarfora Vojvoda Stepe koji od nedavno igra štopera.
Kad je reč o ‘’bonusima’’ za sada je siguran Jovan Tomin, koji je to igrao i prethodne sezone i pokazao da je odličan, u stalnom usponu i da stasava u pouzdanog prvotimca. U klub se vratio Crnjanin Đorđe Stoićev, koji je bio na usavršavanju u Kikindi, a iz zrenjaninskog Radničkog je doveden ekstratalentovali Đorđe Dragović. Ko se od njih dvojice pokaže boljim, biće drugi ‘’bonus’’ u timu. Sva trojica su vežnjac i kada posustaju sa klupe će ih zameniti takođe odlični standardni prvotimci Stojičić i Hovanec! Šteta što za sve nema mesta u timu, ali od viška glava ne boli, zar ne?!
Uz sve pomenuto, šta su još Crnjanski aduti? Pre svega agilni menadžer Mile Todorov – Štuka koji uspešno odrađuje ono što u Crnji nikad nije niko. Pre svega je napravio sjajnu atmosferu u klubu, unapredio rad sa mlađim kategorijama a naročito mnogo na popravljanju infrastrukture na stadionu, koji je u međuvremenu dobio ime ‘’Stevo’’ – po zimus preminuloj legendi kluba Stevi Driniću. Pokrivene su tribine, stavljena sedišta, postavljen elektronski semafor i savremen sistem za polivanje igrališta. Naročito je značajno što su na 8 stubova postavljeni reflektori, doduše još uvek prilično ‘’nejaki’’, pa igrači po ovoj vrućini treniraju u večernjim satima, a kako je bazen uz sam stadion – igrači često treniraju i na njemu, ne samo kupajući i brčkajući se, no intenzivno vežbaju i stiču neophodnu snagu!
Da se u Crnji pamte i poštuju fudbalske legende kluba, potvrda su i tri oslikana murala na zidu kraj terena: Milutina Jovina – Bobeka, Slobodana Živkova i Steve Drinića!
No, da ne idealizujemo. Ostala su nerešena još tri bitna pitanja. Treniranje, publika i finansije. Iako je na Bastinom spisku 24 fudbalera, retko se desi da su svi na treningu. Kao i do sada, a na žalost, čujemo da je tako i u drugim klubovima, momci nerado treniraju, neke u tome sprečava zaposlenje a ima ih dosta i sa strane, pa nerado redovno dolaze. Šteta – dobar potencijal postoji ali šta to vredi kad su mnogi bez kondicije, a trener bez mogućnosti da uigra tim i taktiku! Recimo, Nemanja Kovačević je ekstremno talentovan fudbaler, ali već šest godine živi i kao fizioterapeut radi u Novom Sadu (i to dva posla), pa uopšte ne dolazi na treninge, ugojio se (i oženio), standardni je prvotimac i igra isključivo na talenat. Jedini ‘’trening’’ su mu vežbe koje pokazuje pacijentima! Uprkos svemu igra dosta dobro, uglavnom zamenjuje ‘’bonose’’ u drugom poluvremenu, ali zamislite kakav bi bio njegov učinak da redovno trenira, jer 28 mu je godina i u punoj je snazi i igračkoj zrelosti! Šteta, ali ipak sreća da ga Crnja i kao takvog ima u timu!
Publike je još uvek (pre)malo – u proseku 100-150 po utakmici. Doduše, od nedavno je konfor na stadionu mnogo veći, u poluvremenu se organizuje tombola, radi roštiljnica, a, dušu na srce, igra se i nešto kvalitetniji fudbal no ranijih sezona – pa je u ovoj sezoni za očekivati mnogo bolja poseta.
Pitanje sistemskog finansiranja još nije rešeno. Klub ne uspeva da pronađe i angažuje kvalitetne ljude koji bi vodili marketing. U upravi kažu selo je – nema takvih, pare ne padaju same ni sa neba ni iz džepova potencijalnih sponzora, pa se i dalje muka muči kako (pre)živeti. Slaba je uteha što su to muke čak jedne Zvezde i Partizana i što je, kad je čovek u besparici, nesrećan ili teško bolestan, isto – vozio se u Mercedesu ili Fići!!! Crnja sada ima sjajan tim i šampionske ambicije pa će, nadajmo se, i to biti motiv sponzorima da ‘’odreše kesu’’ i svojim prilozima potpomognu realizaciju te ambicije! Za njih par hiljada evra više ili manje u buđelaru ne znači mnogo, a Budućnosti bi bio i te kako veliki zalog za bolju „budućnost“!!! U odsustvu marketinga, ljude samo treba lepo zamoliti, a niko nije debelokožac i „stipsa“ pa će se odazvati pozivu za donaciju, kakvu takvu!!!
Piše: Dragan Pejić
FK Budućnost pred meč u Melencima – foto: arhiva kluba
Izvor: http://srbijasport.net
