BRANA ILIĆ (38) NAJBOLJI IGRAČ SLOVENA IZ RUME I VODEĆI STRELAC SRPSKE LIGE “VOJVODINA“ JESENAS BEZ IZOSTANKA NA TERENU

Godinu i po dana u Borkovačkoj dolini, iz ugla Brane Ilića deluje – besprekorno. Ne samo da se Sloven vratio među srpskoligaše, nego je i nekadašnji igrač Jadrana, Rada, Zemuna, Partizana, Vojvodine, Aktobea, Janjine, Arisa, Kišvarde, Inđije, Feniksa 1995 i Železničara (Pančevo), uprkos činjenici da će polovinom februara proslaviti 39. rođendan, najbolje ocenjeni igrač Rumljana, pri čemu je minule jeseni, sa kapitenskom trakom, postigao deset golova. Takav golgeterski bilans, bio je dovoljan da prigrabi epitet vodećeg strelca “Vojvodine“.

– Kada sam tokom leta 2022. godine došao u klub, upoznali su me sa činjenicom da je Sloven na kraju sezone 2008/2009 izgubio srpskoligašku vizu i da dugo čeka na povratak u staro društvo. Svesni da nijedan uspeh ne dolazi preko noći, predsednik Milorad Batalo i njegovi saradnici, postavili su stabilne temelje, a zdrava priča je išla u pravcu da je neminovno da se cilj ostvari pre ili kasnije. Kroz zahtevno takmičenje vojvođanskog “Juga“, prošle sezone, uspeli smo da se domognemo višeg ranga. Sa puno energije i entuzijazma, ušli smo u trku srpskoligaša, ali na premijeri smo imali prazan hod, jer su Bečejci odneli bodove – kaže Brana Ilić.

Startni poraz, nije obeshrabrio tim trenera Zorana Vasiljevića, usledile su pobede protiv Jedinstva (SP), Hajduka 1912 i Naftagasa bez primljenog gola.

– Taman sam pomislio da smo uhvatili pobednički ritam, ali posle tri vezana uspeha, poraženi smo od Borca iz Šajkaša (0:2) na domaćem terenu. Imao sam utisak da je prisustvo velikog broja navijača predstavljalo psihološko breme i kočnicu, naročito mlađim saigračima, pa nisu mogli da se oslobode grča. Činjenica da smo više bodova osvojili u gostima potkrepljuje takav zaključak. Posle sedmog kola i pobede u Belegišu, prvi put smo zaposeli lidersku poziciju. Kasnije smo se smenjivali sa Železničarom, da bi uoči završnih 180 minuta ponovo preuzeli štafetu.

Najubedljiviji trijumf, ostvaren je protiv OFK Bačke (5:0), kada je upisao dve recke, a u gostima samo je Kabel uspeo da pobedi Rumljane – 3:1.

-Nije mala stvar ostvariti šest pobeda u ulozi gosta u ligi, gde svako može svakom da predstavlja kamen spoticanja. Bez remija smo otišli na zimski predah, igrali smo otvoreno, nijednog trenutka nismo kalkulisali i išli na osvajanje boda. Najbliži po godinama mi je štoper Aleksandar Radišić (34), svesni smo da treba da budemo primer mlađima i produžena ruka stručnog štaba na terenu.

Na vrhu tabele, izdvojila su se dva kluba koja su letos došla sa vojvođanskog “Juga“. Četiri boda manje ima Železničar, koga su Rumljani pobedili, posle preokreta, golom u trećem minutu nadoknade.

– Nemamo pritisak oko osvajanja prvog mesta. Pre početka prvenstva, cilj je bio da budemo prepoznatljivi po dopadljivoj igri i da u krupan plan izbacimo što više mladih snaga. Jesenje lovorike raspiruju maštu navijača i nameću obavezu da zadržimo isti nivo rezultata. Ključ je u odličnoj atmosferi u svlačionici, to nas je vuklo napred, pošto među igračima nema sujete.

Većina njegovih vršnjaka je odavno stavila tačku na igračku karijeru, ali ne razmišlja u tom pravcu. Jesenas je odigrao svih 15 utakmica i bio udarna igla tima.

– Golubinci nisu daleko od Rume, ne predstavlja mi problem da redovno treniram. Dovoljno je vremena i da se posvetim porodici, pokretačkoj energiji. Bitno je imati motiv, a trenutna zvezda vodilja je želja da pomognem Slovenu da se plasira u Prvu ligu. Srce će mi biti puno kada to ostvarimo, verujem da već ova sezona može da bude slavljenička – poručio je Brana Ilić.

U Borkovačkoj dolini su oduvek cenili ljudske i igračke vrednosti. Mišljenje o iskusnom napadaču najbolje ilustruje činjenica da mu je dodeljena kapitenska traka i da tajne trenerskog zanata otkriva kroz rad sa mlađim selekcijama kluba.

M. Menićanin

SA TRENEROM VASILJEVIĆEM U VOJVODINI

Ponovo su se ukrstili fudbalski putevi Brane Ilića i trenera Zorana Vasiljevića, koji je bio pomoćnik u stručnom štabu Vojvodine, kada je 2011. godine kao mlad napadač došao iz Partizana.

– Rado se sećam tog perioda, borili smo se za titulu do kraja prvenstva, daleko dogurali i u kup takmičenju. Nastupi za Vojvodinu nisu prošli nezapaženo, pa je stigao poziv iz reprezentacije. Nisam nastupio u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo protiv Severne Irske i Estonije, a šansu sam dobio u prijateljskoj utakmici sa Južnom Korejom. Iz Novog Sada, tokom 2012. godine, prvi put sam se otisnuo u inostranstvo, potpisavši ugovor sa Aktobeom.

OTAC ŽIVKO PRVI TRENER

Sa šest godina, počeo je da trenira u Jadranu iz Golubinaca, a prvi trener bio mu je otac Živko. Put se kasnije otvorio ka Zemunu, klub iz Gornje varoši, u to vreme, imao je jednu od najboljih omladinskih škola, a uz trenera Dragana Šipku nastavio je da napreduje. Prošao je sve mlađe selekcije i kao najbolji strelac omladinaca dobio priliku da debituje za prvi tim. Šansu mu je dao trener Miloljub Ostojić, kasnije je nosio kapitensku traku i u periodu od 2003. do 2007. godine upisao 93 zvanična nastupa, uz 15 postignutih golova.

Izvor: http://www.nsfudbal.com