U rodnom Beogradu je u 84. godini preminuo poznati fudbalski trener Velimir Ciga Đorđević. Tako je još jedno veliko trenersko ime otišlo u legendu. Ovaj, u pravom smislu te reči, boem pre svega beogradskog fudbala ostavio je dubok i neizbrisiv trag kada se radi o istoriji najpopularnijeg sporta u našem glavnom gradu, pa i šire. Voleo je Crvenu zvezdu, ali u njoj nije uspeo kao igrač, a kada ga je legendarnni Pera Ćosić nagovorio da se bavi trenerskim poslom, sve mu se iz korena promenio, jer je počeo da živi kao trener koji je svojim učenicima usađivao sve ono što je hteo da ostvari, a nije ga htelo. Njegova uspešna karijera vezuje se za osamdesete i devedesete godine prošlog veka, a istakao se kao trener OFK Beograda, Voždovca, Zvezdare, IMT-a, Mladosti iz Umčara, Poleta, Užičke Slobode, Majdanpeka, FAP-a, , Mladog radnika iz Požarevca …Ciga je bio specijalista za uvođenje ekipa iz nižeg u viši rang.
Đorđevićevo znanje, vizionarski pristup najpopularnijoj planetarnoj igri i konačno rad u klubovima doneli su mu veliki ugled u branši, pa je kasnije kada više nije sedeo na užerenoj trenerskoj klupi, nesebično i na specifičan način prenosio bogato iskustvo i stečeno znanje novim naraštajima, često držeći predavanja na mnogobrojnim seminarima i edukacijama. Cigu su za svog trenera uvek zvali, Ciga se nikome nije nudio, a bio je tražen tamo gde je bio potreban fudbalski uspeh, unapređenje igre i rezultata. On nikada nije bežao od izazova i uvek je bio nepokolebljiv u svom stilu koji ga je i doveo u najviše nivoe poštovanja struke i poštovanja fudbalskog sveta. Mnoga poznata igračka imena iz tog perioda stasavala su u trenerskoj radionici Velimira Cige Đorđevića koji je bio prepoznatljiv i po tome da je davao šansu mladim igračima koji su kasnije izgradili uspešne karijere.
Bio je aktivan i u stučnim telima beogradske trenerske organizacije, imao je funkciju potpredsednika trenerskih ogranizacija FS Srbije i FS Beograda, a istakao se u prvoj dekadi dvehiljaditih godina, kada je aktivno učestvovao kao predavač na nacionalnoj trenerskoj C licenci. Takođe, kao jedan od istaknutih članova Udruženja fudbalskoh trenera Beograda, predložio je ligu mladih timova najkvalitetnijih beogradskih klubova koja je i realizovana u jednoj sezoni. Bio je jedan od najžešćih boraca za regularnost takmičenja i u svojim stavovima na tu temu bez kompromisa i bez dlake na jeziku. Štitio je trenersku struku na svakom mestu i zato je bio izuzetno poštovan.
Među kolegama svih generacija bio je omiljen, jer je svako druženje sa trenerima pretvarao u prezentaciju fudbalskog življenja, neumorno pričajući o ovoj magičnoj igri. Njegovo mišljenje bilo je dragoceno, posebno onim trenerima koji su od Cige neposredno učili ovaj zanat i kasnije ga s ponosom isticali kao njihovog najuspešnijeg mentora. Bio je čovek koga su svi zavoleli “na prvu loptu”, a on sam je uvek mudro birao svaki svoj trenerski angažman, čuvajući taj stečeni ugled i tražeći izazove za svoje fudbalske ideje koje bi se uvek brzo prepoznavale u pozitivnom smislu.
Poslednjih godina živeo je u Umčarima, bilo mu je narušeno zdravlje i zbog tegoba sa hodom sve manje ga je bilo u svetu koji je toliko voleo i koji ga je uvek rado prihvatao, bez obzira na generacije. Njegov odlazak u legendu ostaviće prazninu kakvu za sobom ostavljaju ljudi kojima su se uvek divili zbog njihovih dela. Buduće trenereske generacije treba da imaju u vidu to da je njegova želja da naš fudbal, kome je sve dao, napreduje, veliki motiv za svakog trenera da stigne do uspeha. Ono što je bilo njegovo važno fudbalsko nasleđe je faktor da niko neće uspeti bez vizionarskog pristupa u svom radu.
Mesto i vreme sahrane Velimira Cige Đorđevića biće poznati naknadno.
Izvor: fsb.org.rs