Goran Smiljanić je igrač koji svojom lepršavom igrom vodi Borac iz Šajkaša do velikog broja bodoova u Srpskoj ligi “Vojvodina”. Ovaj iskusni igrač rođen je 31. januara 1990. godine, a za sam početak razgovora priča nam kako je započeo karijeru  i došao do seniorskog tima.

“Počeo sam u FK “Fruškogorac” iz Krčedina sa svojih 7. godina. Jedna kratka stanica mi je bila u novosadskom Kabelu, jer su me vrlo brzo  vrbovali u Školu fudbala “Radivoj Mika Radosav (FK Vojvodina) gde sam prošao sve selekcije kao kapiten i lider generacije. Debitovao sam sa nepunih 17 godina za Vojodinu kao najmlađi u istoriji kluba i to protiv Crvene zvezde na Karađorđu” – kaže Goran Smiljanić.

Smiljanić je kao mlad igrač imao i dosta nekih zapaženih uspeha. Igao je 3 finala Kupa Srbije sa Vojvodinom, igrao je za reprezentativne mlađe selekcije gde je uvek bio među liderima, sa Vojvodinom je bio u Evropi, ističe utakmicu sa Aletikom u Madridu.

“Moja karijera je tekla kao u bajci, onako kako bi svaki mladi fudbaler poželeo. Stigao sam do reprezentacije, bio sam pozvan na Kamp Barselone, dao sam gol Crvenoj Zvezdi u 52. sekundi utakmice, što je među 50 najbržih golova u istoriji našeg prvenstva ali tada je, zbog jedne stvari, sve krenulu nizbrdo” – dodao je Goran Smiljanić.

Fudbaler tada Vojvodine, Goran Smiljanić suspendovan je na šest meseci zbog korišćenja marihuane. Odluku je donela Disciplinska komisija FSS-a, posle rezultata doping testa, na kojem je utvrđeno da je mladi fudbaler koristio nedozvoljena sredstva. Posle utakmice sa Borcem, 6. novembra, Smiljanić je na doping testu bio pozitivan na marihuanu. Fudbaler Vojvodine izjavio je da je u to vreme sa devojkom bio na rođendanu, ali da se ne seća šta je tačno radio.

“Bio sam mlad i tada nisam ni znao šta to znači i da će ta stvar toliko uticati na moj život i karijeru. U tom periodu dešavalo mi se još loših stvari, ali sam nekako uspeo da se uzdignem i da nastavim sa fudbalom. Mišljenje stručnjaka bilo je da sam bio veoma veliki talenat, ali taj test me je vratio u nazad i zbog toga sam veći deo karijere proveo u našoj zemlji, a etiketa zbog marihuane me je pratila gde god sam bio” – priča Smiljanić.

I posle tog događaja Smiljanić je igrao u Vojvodini, ali kako sam ističe:

“Posle smene generacije i smrti tadašnjeg predsednika Bate Buterevića, rešio sam da promenim i ja sve. Sa porodicom sam otišao u Beograd, gde sam igrao za Bežaniju, potom Inđija, pa Kolubara, Bačka.

Posle toga Goran Smiljanić je imao pad. Nije hteo da igra, rešio je da se vrati kući… Ipak odigrao je sezonu za Bešku. Vratio se u formu i na veliku scenu, pa je igrao ponovo u Bežaniji, pa i u Inđiji, Radu, Proleteru… Kako kaže ponovo se na neki način vratio kući, sada je u mestu preko Dunava, u Šajkašu.

“Trenutno sam u Borcu, lepo mi je ovde, sasvim slučajno sam došao u Šajkaš. Na ovaj korak sam se opredelio kada je trener bio Miroslav Blanuša, moj pre svega prijatelj i saigrač u Inđiji. Na njegov poziv sam došao u Borac. Ovde ljudi žive za fudbal. Svi pričaju samo o Borcu, a meni se dopada što osećam tu energiju, tako da igram i punim srcem. Mislim da smo dobra ekipa, i da bismo uz još malo sreće mogli biti kandidat za Prvu ligu.

Ove godine će Vršac gore, ali mislim da smo već sada napravili pravi uvod za narednu sezonu i da smo pokazali da više nismo mali klub iz Šajkaša.  Što se tiče mene –  dopada mi se ovde i osećam se kao da moja karijera tek počinje. Napravićemo pauzu uskoro pa ću posle toga razmišljati šta i kako dalje” – završio je Smiljanić.